četvrtak, 25.10.2007.
Katastrofa
Ponedjeljak je. Budilica zvoni. Ugasila sam ju. Ležim na krevetu i buljim u baldahin. Još uvijek ne mogu vjerovati da je moj Dario umro. Istina je da je bio bolestan, ali morao je ozdraviti. Čujem kako cure ustaju. Roby proviruje kroz moje zastore.
"Ej pa ti si budna. Ajde ustaj moramo na doručak pa na nastavu. Brže da ne zakasnimo!" rekla je puna neke pozitivne energije.
"Idite vi sad ću ja!" rekla sam.
"Jesi sigurna?" upitala me Kiky.
"A ne nisam kaj bi!" odvratila sam sarkastično.
"Ok idemo mi, a ti dođi!" rekla je Didy i one su otišle iz sobe. Okrenula sam se na bok i zažmirila. Nije mi se dalo ustati. A kakve sam ja sreće baš će danas nešto važno bit na satu. Polako se društvena prostorija ispraznila. Blažena tišina. Zaspala sam. Kada sam se probudila pokušala sam se natjerati da ustanem ali jednostavno ne mogu. Pre tužna sam. Čujem kako neko ulazi u društvenu prostoriju. Koraci su sve bliže našim vratima. A to vjerovatno neko sa 6 - te godine ima slobodan sat. Ali prevarila sam se. Čujem otvaranje naših vratiju. Odmičem zastore s lijeve strane da vidim tko će ući. Ulazi ni manje ni više nego predstojnica. Polako je prišla mom krevetu i dočarala stolac te sjela.
Upitala me: "Zašto niste na nastavi?".
Ja sam podigla glavu, pogledala je velikim, tužnim, smeđim očima i rekla: "Jer nisam mogla.". "Zašto? Što se dogodilo?" pirala me.
Ja nisam ništa odgovorila nego sam počela plakati.
"Majo što je bilo?" upitala jeponovo i sjela do mene.
"Moj najbolji prijatelj je juče umro." rekla sam kratko pokušavajući prestati plakati.
"O Bože! Žao mi je. Je li bio bolestan ili?" pokušavala je razgovarati sa mnom.
"Je ali lječnici su mu rekli da ima još nade da se izlječi!" rekla sam.
"Čekaj lječnici? Znači on je bezjak?" upiala je.
"Ne on je polutan! Mama mu je vještica, a tata bezjak. Samo što njegov otac nije dozvoljavao njima kontakte s čarobnjacima. Iako smo se nas dvoje usprkos tome družili. Bio mi je poput brata".
"A znaš li kada je sprovod da ti organiziram put kući?" upitala je.
"Ne mama mi nije rekla. Samo je rekla da ne plačem i da budem jaka." rekla sam jecajući.
"Dobro! Odmori se. Ujutro ću doći vidjeti možeš li na nastavu." rekla je ustajući. Prije nego što je izašla iz sobe rekla je:"Ne brini. Srediti ćemo mi već nešto! I siđi na večeru jer moraš nešto pojesti.".
Ja sam se smo okrenula na drugu stranu kada je otišla. Nije me bilo briga za ništa ni za nikoga. Zaspala sam. Sanjala sam Daria. Probudila sam se tek predvečer kada su se cure vratile u spavaonicu. Nisu me smetale. Bile su diskretne. Okrenula sam se na leđa. Gledal sam u tkanninu. Nakon nekog vremena san me savladao.
- 14:52 -
četvrtak, 16.08.2007.
Tužna nedjelja
Nedjelja je! Napisala sam svu zadaću i ljenčarit ću s curam na jezeru! Jedva čekam! Samo dok s probude. Dok sam tako sjedila i gledala u jednu točku do mene je sletjela velika ušara. Sova koju sam poslala mami s pismom. Skidam pismo sovi snoge i dajem joj sovoslasticu. Nadam se da se Ron neće ljutiti. Ipak su to sovoslastice za Praskavka. Sova je huknula i uzletjela je. Polako sam otvorila pismo i počela sam čitati. Bilo je vrlo kratko.
Pisalo je:"Draga moja mi smo svi dobro, a tvoj Dario za kojega toliko brineš nije dobro. I sama znaš da je bio jako bolestan. Na žalost moram ti reći da je Dario juče navečer umro! Ali rekao je mami da ti kaže da da ako mu se nešto desi da ne budeš tužna jer će on paziti na tebe i da će te zauvijek voljeti. Zato ne plači. Njemu je sada dobro. Više ne pati. Pokušaj biti jaka. Ivy te pozdravlja. Pusa! Voli te mama!".
Molim? I to je to. Nije rekla ni kada će biti sprovod, ni da će mi srediti da mogu doći na sprovod. Ništa. Samo nemoj plakati i budi jaka. Mama mislim kaj je s tobom. Ustala sam i krenula van jer se iz spavaonica čulo ustajanje i veseli razgovori, a meni nije bilo do toga. Sišla sam do Velike dvorane i pojela sam prepečenac. Zatim sam se zaputila van, točnije na jezero. Sjela sam iza velikog grma koji me skrivao od neželjnih pogleda. Željela sam biti sama. Moram malo biti sama. Zagledala samm se u vodu razmišljajući o tome kako bi sada sa curama uživala u hladu pod bukvom da nije došlo to nesretno pismo. Do mene je došao Krivonja, Hermionim krivonogi mačak. Smjestio mi se u krilo i pogledao me svojim velikim, žutim očima. Počeo je presti, a ja sam se zapitala da li životinje mogu osjetiti kada neko pretrpi gubitak. Tada je do nas sletjela sova na koju je Krivonja ljutito frknuo. Za nogu je imala privezano pismo. Pisalo je:"Halo di si ti? Tražimo te ali te nigdje nema. Dođi pod bukvu. Čekamo te. Pusa od Didy, Kiky i Roby!". Sfrkala sam pismo i spremila ga u džep. Nisam otišla. Ustala sam tek naveče kada mi je postalo hladno. Otišla sam do Velike dvorane i popila sam čaj. Zaputila sam se u društvenu prostoriju. S olakšanjem sam primjetila da cure nisu tamo. Otišlasam u našu spavaonicu. Nije mi do razgovora. Ionako ću im sutra morati reći.
- 09:10 -
utorak, 24.07.2007.
Subotnje popodne
Prvi tjedan je bio živa muka. Nekako sam uspjela napisati svu zadaću tokom tjedna pa mi je za vikend ostala Preobrazba, Obrana i Povijest magije. Čak sam uspjela ne zaraditi kaznu. Preobrazbu moram vježbati čaroliju uklanjanja, Obranu imamo nekakav sastavak, a Povijest magije minimum 30 cm pergamenta o ratovima divova.
Fred i George su izmislili zabušantsku zbirku. Bljuvalice mi se ne sviđaju, ali Didy su fora. Meni su super mušice za nesvjestice.
"Majchy! Tebi govorim!" rekla je Roby.
"Sorry malo sam se zamislila. Kaj si govorila?" rekoh.
"Pitala sam te jesi li napisala Obranu i jesi li vidjela Freeda i Georga?".
"Nisam popodne ću. Mislim da su upravo otišli u Veliku dvoranu na ručak. A kaj si ih trebala?".
"Zanimalo me kolko su bljuvalice. A kud si ti odlutala?".
"Ma nije bitno. Ne bi me razumjela. Ne u potpunosti." rekla sam tužno.
"Reci mi kaj je bilo!".
"Imali smo u obitelji smrtni slučaj.".
"To je sve ili ima još neke?".
"Ima još neke ali nije bitno!" rekla sam kada je Colin došao do nas.
"Predstojnica te treba!".
"Kaj sam skrivila?" pitala sam ga i upitno pogledala Roby.
"Ne znam samo mi je rekla da ti velim da joj se javiš." odvratio je.
"Onda je neke gadno. Idem rađe odmah nego da se još bolje usosim čekajući. Roby pelase reci Didiy i Kiky di sam kad ih vidiš.Ok?".
"Nema beda. Sretno!" rekla je.
Izašla sam i polako krenula prema profesoricinom kabinetu. Nije mi bilo jasno što sam skrivila da me treba u subotu popodne. Ničega se nisam mogla sjetiti. Bila sam pristojna prema svima, čak i prema Umbridgeovoj i Parkinsonici, nisam zaradila kaznu ni negativne bodove. Pa zašto me onda treba?
Došla sam do njenog kabineta. Prije nego sam ušla prekrižila sam se. Pokucala sam i začula poziv da uđem. Profesorica Mikulec sjedila je za svojim radnim stolom. Visoka, plava, mršava i jako simpatična žena, ali sada mi nije izgledala tako blago kao inače.
"Sjednite!" rekla je.
Sjela sam i rekla:"Colin mi je rekao da me trebate!".
"Da. Željela sam razgovarati s vama.".
"A o čemu?".
"Htjela sam vas nešto pitati." rekla je.
"Pitajte. Odgovriti ću ako ću moći i znati.".
"Željela bih znati muči li vas što?" rekla je uz upitan pogled.
I bojala sam se da bi me baš to mogla pitati.
"Žao mi je ne mogu vam reći. A zašto pitate?" bila sam znatiželjna.
"Zato jer ste mi nekako čudni. Čini mi se da niste baš svoji. Imate li kakvih problema?".
"Ne mogu razgovarati o tome. Žao mi je profesorice, ali to me previše boli da bi o tome mogla pričati.".
"Imate samo jedan problem? Profesor Flitwick je uočio da imate poteškoća s čarolijom prizivanja, a iz njih ste na ispitu dobili najviše ocjene.".
"Imam ih više,ali me zapravo muči samo jedan. Ljubav mi nije bajno ali ništa strašno. Samo kod kuće imam problem, a o tome ne mogu razgovarati.".
"Jeste li sigurni?".
"Jesam. Ne mogu o tome, a to su ionako obiteljske stvari.".
"U redu ako ste sigurni. Ali ako ikada poželite razgovarati samo mi recite." rekla je uz pogled pun suosjećanja.
"U redu. Trebate li me još što profesorice ili mogu ići?" rekla sam.
"Možete ići. Pokuašajte se malo smiriti.".
"Da profesorice. Do viđenja.".
"Do viđenja.".
Krenua sam prema društvenoj prostoriji, ali na pola puta sam se predomislila i krenula sam prema sovinjaku.
- 10:50 -
srijeda, 11.07.2007.
Najgori ponedjeljak u povijesti
Jutro je osvanulo sunčano. Razmaknula sam zavjese oko svog kreveta i ugledala sam Robertu kakao posve odjevena sjedi na svom krevetu i gleda u vrata.
"Jutro Roby. Gdi su ove tri?" rekla sam.
"Jutreko Majchy! Nemam pojma. Nije ih već bilo kad sam se ja probudila." rekla je.
Polako sam ustala i počela sam se odjevati:"Kako si ti? Nervozna? Ja se baš "jako" veselim Čarobnim napicima s Slytherinima.".
"Pa recimo. Malo. Zašto misliš da ćemo biti sa Slytherinima?" pitala me.
"Zato jer smo od prve godine s njima. Ajmo na doručak!" rekla sam oblačeći pelerinu.
Izašle smo iz spavaonice i prošle kroz već skoro praznu društvenu prostoriju. Većina je bila već na doručku, osim nekih prvašića koji su izgledali izgubljeno. Roby i ja smo prošle kraj njih. Polako smo krenulle da joj objasnim kako da dođe do Velike dvorane. Nisam joj zaboravila napomenuti da pripazi na stubu u koju je Neville stalno upadao. I sad je bio tamo. Pomogle smo mu da izvuče nogu iz stube. Zahvalio nam je i otišao prema društvenoj prostoriji jer je naišao po povratku iz Velike dvorane na Peevsa. Mi smo nastavile prema Velikoj dvorani. Dogovorila sam se s Roby da će u ponedjeljak sama pokušati naći Veliku dvoranu. Sjele smo i doručkovale. Predstojnica nam je podjelila rasporede. Imali smo blok sat Napitaka, Obrane i Skrbi za magična stvorenja, a po jedan sat Povijesti magije i Čarolija. Napitke i Skrb smo slušali s Slytherinima. Odmah za dobro jutro imamo Binnsa, a sat vremena kasnije Snapea i onda Flitwicka. Poslije ručka imamo Umbridgeovu, Hagrida,tj. Volgemutovu.
"A šta sam ti ja rekla?" rekla sam Roby.
"Na što to točno misliš?" rekla je.
"Pa na to da napitke slušamo sa Slytherinima!".
"Ma ok bila si u pravu!".
"Ajde pojedi neke pa idemo na Binnsa. Bar ću još malo odrijemati." rekla sam.
"Ne možeš spavati na satu! Kazniti će te." uspaničila se Roby.
"Kada počne sat shvatiti ćeš! I ti ćeš ga prestat slušat nakon maksimum 10 minuta. Jedino se Hermiona može oduprijeti tom njegovom uspavljujućem načinu predavanja.".
"A ko je ta Hermiona?" upitala je!
"Najveća štreberica na godini, ali je super cura! Ona ti je najbolja frendica Harry Pottera i Rona Weaslyja! Upoznati ćeš ih postepeno! Ron je malčice smušen, ali je fora. Harry je hrabar i već 2 godine je osvojio međudomsko prvenstvo izvukavši nas u zadnji čas,a i usput ti budi rečeno sladak je!".
"Nadam se da ću se uspjeti uklopiti.".
"Ma budi bez brige. Sve bu ok! Ajmo na Binnsa jer bi nam mogo uvaliti kaznu već prvi dan. Tebi bi možda još progledo kroz prste, ali meni ziher ne." rekoh.
Stigle smo pred predavaonu, a Slytherini su u učioni do nas imali Čarolije. Ron se već sad svađao s Malfloyem. Koliko sam shvatila Malfloy je opet uvrijedio Hermionu nazvavši je mutnjakušom. Jednom sam ga vidla tako bijesnog. Mislim Rona. Da ga Dean i Harry nisu držali zadobio bi batine od Crabbe i Goyla. Pansy je stajala sa svojim kompanjonkama saa strane i cerila se. Došla sam u napast da joj nešto dobacim, ali nije mi se dalo rano ujutro prepirati pa nisam. Binns je izašao i pozvao nas je unutra. Počeo je pričati nešto o ratovima divova, ali nisam ga baš slušala. Misli su mi bile kod Harryja. Roby je isto pokazala da može pratiti Binnsa na satu, ali ne ko Hermiona. Roby je posustala nakon 20-ak minuta. Ali je izdržala više nego mi ostali.
Drugi sat imali smo Snapea. Zado nam je tak pipljiv napitak da pipljiviji nije valjda mogo biti. Ali uspjeli smo neke skemijati. Naravno da su "najbolji" bili Malfloy i Parkinsonica. Ta dva sata nisu bila ništa u usporedbi s onim što je uslijedilo nakon ručka. Flitwickov sat je došao i prošao, a mi smo se za čas našli na ručku. Krenuli smo na OOMS (Obranu od mračnih sila). Nz znam zašto ali ta nova profa mi se jednostavno ne sviđa. Odvratna mi je, ali naravno da su Parkinsonica i Malfloy oduševljeni njome. Ušli smo i prvo smo svi u jedan glas morali pozdraviti, a druga njena naredba je bila da spremimo štapiće. Postavila je nastavne ciljeve na ploču i morali smo čitati onaj glupi udžbenik. Nisam to radila ko ni niko. Zujala sam okolo. Hermiona je držala ruku u zraku. Pitala je Umbridgovu o tome zašto nema praktičnog dijela, a ova joj je rekla da to nije odobrilo Ministarstvo i da se ne petlja u ono što ne razumije. Na to se umiješo i Harry koji je reko da koliko zna da bi Onaj-čije-se-ime-ne-smije-izgovoriti (Voldemort) mogo ubiti nedužnu djecu na njeino pitanje ko bi po njenom mišljenju mogo ubiti nedužnu djecu poput nas. Uglavnom žena ga je optužila da laže i da su to glasine na što se on usprostavio i rekao joj da nije istina. Uglavnoim žena mu je rekla da dođe do nje i da odnese nekakav pergament profesorici Mikulec. On je izašao i tako je zalupio vratima da se cijela učiona stresla. Ona je pitala ima li još ko kakkvih pitanja ili možemo raditi ono što nam je zadala. Hvala Bogu da je uskoro zvonilo. Pročulo se rekordnom brzinom (prebrzo čak i za Hogwarts) da je Harry Potter vikao na prof. Umbridge i da je dobio samo tjedan dana kazne. Ko da to nije dost. Sad na kraju ne bu na treningu u petak za koji je Angelina rekla da želi vidjeti cijelu ekipu jer će se odabirati novi kapetan pošto je Wood otišao na kraju treće godine. Poslije toga smo imali meni "predragu" profesoricu Volggemut. Ne znam. Ja jednostavno ne volim tu ženu, a i ta žena ne voli mene. Uzajamno se ne volimo. Čak je bilo podnošljiovo. Ni Malfloy nije preiše provociro, a ja nisam zaradila kaznu prvi dan. Na večeri smo svi bili krepani. Harry uopće nije sišao na večeru, nego je otišao do njenog kabineta da tamo bude točno u pet. Imam brdo zadaće iz Obrane, Napitaka i Skrbi, a pojma nemam kad ću to stići napisati. Roby mi je rekla da joj se čini da me nešto muči. E da samo zna što zezala bi me do besvijesti.
- 16:12 -
utorak, 10.07.2007.
Nekoliko sati kasnije u Velikoj dvorani
Kočije su stale pred dvorcem. Na stanici u Hogesmadu prvašiće nije dočekao Hagrid nego profesorica Volgemut. Ona je samo zamjena. Već mijenja Hagrida 2 put. Peeves nas je opoet pokušao smočiti bacajući vodene balone u zrak. Već je odavno ta fora postala otrcana. Ne mogu vjerovati da je njemu to još uvijek smiješno. E pa nama nije. Mi samo krenuli prema Velikoj dvorani, a Roberta je ostala s prvašićima čekati razvrstavanje. Iako je na prtoj godini tek je stigla i Klobuk ju mora svrstati u jedan od domova. Mi smo se smjestili za stol. Profesor Dumbledore nas je kratko upozorio što ne smijemo. Profesorica Vector je uvela prvašiće u Veliku dvoranu. Roberta je bila na začelju. Bla je blijeda i izgledala je ko da će se svaki čas srušiti. Klobuk je otpjevao svoju pjesmu. Nije rekao ništa nova. Upozorio je na opasnosti koje vrebaju u budućnosti i naglasio je da treba raditi na slozi među domovima. Profesorica Vector je rekla da će ih prozivati abecednim redom, ali da će Klobuk najprije razvrstati novu učenicu s pete godine koja se nedavno doselila i rekla je da je Roberta prije pohađala Durmstang. Tada je rekla:"Roberta Milinković!". Roberta je drhteći krenula prema Razredbenom klobuku. Sjela je i profesorica joj ga je stavila na glavu. Klobuk je šutio neko vrijeme, a onda je izviknuo:"GRYFFINDOR!!!!!!". Na Robertinom licu se vidjelo olakšanje. Zapljeskali smo joj, a ona je požurila do nas.
"Super, super i super. Drago mi je kaj si upala k nama." rekla je Kiky, a Didy i ja smo se složile.
"Thanks cure! Da sam znate kako me bilo frka da će me poslat u Slytherine!" rekla je Roby.
"Ma nemoj. Vidlo ti se na licu. E baš me zanima u kojoj ćeš biti spavaonici." rekla je Didy.
"E pa možda dođe k nama. Kod nas smo samo nas tri i Anita. Bilo bi baš fora da dopadne u našu spavaonicu." rekla sam.
Profesorica Vetor je tada prozvala zadnjeg prvašića koji je dopao Hufflepuffima. Odnjela je stolac i Razredbeni klobuk kada je Dumbledore ustao i rekao nam da navalimo na večeru. Svi smo jeli s velikim tekom jer od kolica u vlaku je prošlo dosta vremena. Nakon večere Dumbledore je ustao da održi tradicionalan govor. Poželio je dobeodošlicu novim učenicima, kao i ponovo profesorici Volgemut i predstavio nam je novu profesoricu Obrane od mračnih sila, profesoricu Dolores Umbridge. I kad ju je predstavio žena se ustala da i sama održi govor što kod nas uopće nije običaj. Namatala je tam dobrih pola sata al ju pod milim Bogom nisam niš razmela. Samo mi se čini da se ona (skupa s Ministarstvom) želi petljati u rad Hogwartsa. I usput budi rečeno ne sviđa mi se niti malo i mislim da se baš i nemo slagale. Mislim obrača nam se ko da imamo 2 godine. Dječica, mala lišca. Ej halo ženo mi imamao 15 godina. Ono za poluditi. Kada je (napokon) završila Dumbledore je ustao i rekao nam je da možemo ići na spavanje. A kak imamo "fora" lozinku. Svinjsko rilo. Ne sviđa mi se.
Došli smo u našu društvenu prostoriju i svi smo bili umorni i krenuli smo u spavaonice. Roberta je bila kod nas. Još smo malo razgovarale i otišle smo na spavanje jer nas je sutra čekao dugi dan.
- 16:23 -
Our new best friend
Napokon sam stigla. Nisam uspjela pronaći svoje najbolje prijateljice iz Gryffindora Dijanu koju svi zovemo Didy i svoju drugu najbolju frendicu Kristinu, koju smo zvali Kiky.
Na peronu 9 i 3/4 bila je uobičajena gužva. Razmišljala sam kako moje frendice uopće nisu pouzdane kada se radi o dogovorima. Ako smo se dogovorile 15 do 11 kod prolaza, onda ima da se tada tamo i nacrtaju. Dok samm ja bila zaokupljena svojim mislima netko me snažno zagrlio s leđa. Okrenula sam se i ugledala sam Didy. Zagrlile smo se jako jer se nismo vidjele cijelo ljeto.
"Sigurna sam da ima puno toga novoga. Kaj je bilo s Nicholasom?" upitala sam ju.
"Majchy šta si tako nestrpljiva. Daj čekaj da se i Kiky pojavi, pa ću vam onda ispričati. Uostalom di je ona?" rekla je Didy kada se začuo poznati glas.
"Didy, Majchy tu sam. Dođite!“ zvala nas je Kiky iz vlaka.
„Evo nas za minutu!“ rekle smo uglas.
Pozdravile smo se sa roditeljima i krenule prema vlaku. Ušel smo u drugi vagon. Izgledalo je kao da su tu svi s naše godine. Pozdravile smo se s još nekoliko frendica. Srele smo i Harryja, Rona i Hermionu. Samo smo im rekle bok. Napokon stigosmo i do našeg odjeljka. Zagrlile smo Kiky. Bile smo jako sretne što smo opet skupa. Hogwarts Express je krenuo. Mahale smo roditeljima i najmlađoj Didynoj sestri Ani koja je još bila premala da krene u Hogwarts. Ubrzo smo se udubile u razgovor.
„I kako ste provele ljeto?“ upitala nas je Kiky.
„Dobro. TI?“ rekla sam.
„Bilo je super. Sterci su mi dozvolili da idem s Ivanom na more. Zamisli tjedan dana bez njihovog nadzora. San snova.“
„Vjerujem. Gdi ste bili?“
„U Pagu! On tam ima neku vikendicu! Bilo je fenomenalno. Svaki dan smo se kupali svaku veče izlazili. FENOMENALNO!!“
„Ali nisi valjda zaboravila vježbati?“
„Naravno da ne. Igram bolje nego ikad!“
„Drago mi je to čuti. A kaj ima kod tebe Didy?“
„Niš posebno! Ljeto mi nije bilo baš neke.“
„Zake? Kaj je bilo?“
„Prekinuli smo! Mislim Nicholas i ja!“ rekla je tiho.
„Kad?“ upitale smo ja i Kiky uglas.
„Početkom sedmog mjeseca. Ne bi vjerovali s kim sam ga zatekla u strastvenom poljubcu.“ rekla je Didy kada su se otvorila vrata. Na njima je stajala Pansy s grupicom svojih pajdašica, svih odredom glupih ko noć.
„Ma nemoj mi reći Bajsice da te dragi prevario.“ rekla je uz izraz koji je pokazivao da bi svaki čas mogla prasnuti u smijeh.
„To se tebe najmanje tiče. A koliko sam čula Malfloy je s Ksenijom.“ rekla je Didy.
„Gledaj svoja posla. Ajmo cure ovo društvo nije za nas. Mislim tu ima i mutnjakuša.“
„Gubi se odavde i da ju nikada više nisi tako se usudila nazvati inače ću ti oči iskopati.“ rekla joj je Didy koja je bila ubilački raspoložena.
„Koja glupača! Kiky ne obaziri se na nju. Samo si umišlaja da je nešto bolja od tebe. A gora je sto, ma kaj sto sto milijuna puta.“ rekla sam.
„Niš se ti ne brini. Navikla sam. A Didy kaj si to pričala? S kim si ga zatekla u poljubcu?“ rekla je Kiky.
„Ni manje ni više s mojom predragom sekom.“
„Molim? S Idom?“ rekla sam u nevjerici.
„Da. Baš s njom!“
„Nemrem vjerovat. Poznam ju još od pelena.“
„E pa Majchy počni vjerovat. Nije ni čudo kaj ju je Klobuk svrstao među Slytherine. Mislim cijela obitelj osim strica Andrije bili su Gryffindori, a sam njih dvoje spadaju k Slytherinima.“
„Ma dobro ali sad si bar slobodna za nove ljubavne pobjede!“optimistično je rekla Kiky.
„Da. A i morala bi se malo posvetiti metloboju. Ko zna možda postanem dio ekipe, zapravo dio prve postave ko vas dvije.“
„Vidjet ćeš da ćeš ti ove godine igrati svaku utakmicu s nama. Isprašti ćemo ih sve. Pokal nam ne gine ni ovu godinu. Nećemo dozovliti da ga Vesna preda onom glupom Snapeu.“
„Imaš prav.“ rekle smo Kiky i ja uglas.
„A kakvo je bilo tvoje ljeto?“ upitala me Kiky.
„Pa recimo da je bilo podnošljivo.“rekla sam.
„Kaj je bilo s tobom i Tomijem?“ pitala je Didy.
„Niš. Jednostavno smo se rasprsnuli. Al ostali smo frendovi. Nije išlo. Al nije bitno. Ima važnijih stvari na koje se sad moram skoncentrirati. Poboljšat ću ocjene i odlučila sam da ovu godinu igram bolje nego ikad.“ rekla sam.
"A i sigurno nas čeka još jedna uzbudljiva godina. Lani smo imali Tromagijski turnir, a ko zna kaj nas ovu godinu čeka." rekla je Kiky.
"Možda ČAS-ovi?" rekla sam.
"Ma e ga i ti cjepidlačiš. Pa mislila sam ja i na ČAS-ove, ali ko zna kaj bi nam još mogli ovu godinu uvaliti. Kaj mislite dal je Dumbledore našo koga za OOMS?" rekla je Kiky.
"Jel Dumbledore našo koga za kaj?" pitala je Didy.
"Pa mislim fakat. Za obranu od mračnih sila. Znate ko će biti najbolji na godini?"
"Ajmo probat pogoditi" rekla je Didy, a na to smo sve tri rekle Hermiona i prasnule u smijeh kada je u kupe ušla neka djevojka smeđe kose, izrazito plavih očiju, visoka i punašna.
"Oprostite je li ovdije slobodno? U cijelom vlaku nema više mjesta!" rekla je.
"Da naravno samo sjedni."rekle smo Kiky i ja u glas dok ju je Didy sumnjičavo promatrala.
"A kako ti je ime?" upitala je djevojku.
"Zovem se Roberta i nova sam ovdje. Do lani sam pohađala Durmstang, ali kada su se roditelji odlučili preseliti k baki koja je bolesna morala sam promijeniti i školu." rekla je.
"Drago mi je. Ja sam Maja. Ovo ovdje do mene je Kristina, a ona tamo mrgudica u kutu je Dijana. Što misliš u koji ćeš dom upasti?" upitala sam ju.
"I meni je drago. Vas sam prve upoznala. Pa ne znam. Nadam se ili Gryffindorima ili Rewenclavima, ali nipošto ne bi željela u Slytherin. Oni su mi nekak grozni." rekla je Roberta.
"Ajde nadam se da ćeš upasti k nama. Mi smo ti sve Gryffindor." rekla je Kiky.
"Baš mi je drago. I ja se nadam. A koja ste vi godina?" upitala je.
"Peta. Godina ČAS-ova. A vjeruj ako upadneš k nama imati ćeš najbolju predstavnicu doma na svijetu. Vesnu Mikulec." rekla sam, kada su se opet otvorila vrata. Pansy i njene frenddice su opet došle.
"Čule smo da se neka nova mala skriva tu negde i di ju nađemo. Tu kod vas." rekla je općenito Pansy, a onda se okrenula k Roberti. "Znaš tu ti ima jedna mutnjakuša, pa zato se pazi. Osim ako i ti nisi mutnjakuša. Jesi li?" rekla je.
"Nisam. Ja sam čistokrvna i potomak sam Helge Hufflepuff. A ti?" rekla je Roberta s nekim neobičnim sjajem u očima.
"Pa naravno da jesam. Ipak na kraju krajeva ja sam Slytherinka, a ne ko one. Ne želiš se družiti s pogrešnima i slabima, a ja ti u tome mogu pomoći. Pođi s nama." rekla je i pružila joj ruku.
"Hvala ti, ali mislim da i sama vidim ko je pogrešan izbor za mene." rekla je hladnim glasom.
"Sama si odredila svoju sudbinu. Čuvaj se!" rekla je Pansy.
"Ja sam ti već rekla današnji dan da se gubiš i da više nikad nisi Kiky nazvala mutnjakušom je ću ti oči iskopati. A sad marš van!" rekla je Didy.
"Žena ohladi! To kaj si bez dečka ne znači da moraš biti takva. A sad i znamo zake ste prekinuli. Ak je zbog te tvoje ćudi nije ni čudo da te napuco." rekla je Pansy i izgubila se zajedno s svojim kompanjonkama.
Didy je zalupila vratima da se staklo raspuklo, ali Roberta je to za čas popravila. Pokazalo se da ima dara za čarolije i doznale smo da joj je to najdraži predmet.
"Znate cure" rekla je Roberta:"ne bi željela da mislite kako se ja hvalim time što sam potomak Helge Hufflepuff i ne bi htela da mislite da ja cijenim samo čistokrvne. Neke moje frendice su bezjačkog porjekla al su super vještice."
"Bez brige. Mi ne donosimo sud o ljudima prije nego ih upoznamo. Znaš imaš stvarno dara za Čarolije kako bi reko Flitwick." rekla je Kiky.
"Roberta sorry zbog mog ponašanja. Stvarno sam bila gadura, al kad sam vidla kak si se zauzela za Kiky skužila sam da nisam bila u pravu. Opraštaš?" rekla je Didy s pokajničkim izrazom na licu.
"Nema beda. Znam da nije lako odmah nekog prihvatiti al možemo se potruditi. Kaj kažeš Didy?" rekla je Roberta. Kiky i ja sjedile smo ko paralizirane jer Didy niko nije smio tako zvati bez njena dopuštenja.
"Nemaš frke Roby." rekla je Didy uz osmjeh koji je odavao da je kriza prošla i da će biti dobre frendice.
- 16:16 -
